Pi­še: dr Ili­ja Krač­ko­vić


Mno­go ri­zi­ku­jem što pi­šem o ovoj te­mi, fa­li mi kom­pe­tent­no­sti, jer sam sa­mo eko­no­mi­sta. Ali na­mje­ra mi je da ini­ci­ram ras­pra­vu na iz­ja­vu pre­mi­je­ra od pri­je de­se­tak da­na ko­ja gla­si: “Da nam se ni­kad vi­še ne do­go­de Du­brov­nik i Moj­ko­vac” . Oče­ki­vao sam da će se ovim po­vo­dom gla­snu­ti ne­ko kom­pe­tent­ni­ji od me­ne. Zbog če­ga? Sta­vlja­ti u isti kon­tekst isto­rij­ske do­ga­đa­je ve­za­ne za Moj­ko­vac 1916. i Du­brov­nik 1991. pro­sto je ne­mo­gu­će ka­ko sa aspek­ta na­ci­o­nal­nih in­te­re­sa, ta­ko i sa aspek­ta isto­rij­skih či­nje­ni­ca. Vje­ro­vat­no je ova iz­ja­va po­li­tič­ki mo­ti­vi­sa­na u su­sret ra­ti­fi­ka­ci­ji pro­to­ko­la o pri­stu­pa­nju Cr­ne Go­re NA­TO sa­ve­zu. Da­kle, u pi­ta­nju je iz­ja­va ko­ja je, po Đu­ka­no­vi­ću, u ovom isto­rij­skom tre­nut­ku ja­ko pro­fi­ta­bil­na i za Cr­nu Go­ru i za nje­ga sa­mog. Ba­rem ja ta­ko mi­slim, a mo­žda se va­ram. Iskre­no sam ubi­je­đen da on ne mi­sli ta­ko, po­seb­no kad je u pi­ta­nju Moj­ko­vac. I ni­je se sta­lo sa­mo na toj iz­ja­vi. Na pre­mi­jer­skom sa­tu u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re ova iz­ja­va je da­lje pro­ble­ma­ti­zo­va­na. Po­sla­nik SNP-a Sa­ša Da­mja­no­vić je tra­žio od pre­mi­je­ra da ob­ja­sni su­šti­nu svo­je iz­ja­ve, po­seb­no sa aspek­ta sta­vlja­nja Du­brov­ni­ka i Moj­kov­ca u isti koš. U obra­zlo­že­nju pi­ta­nja po­sla­nik Da­mja­no­vić je na­gla­sio da je sa svih aspe­ka­ta, ka­ko na­ci­o­nal­nih in­te­re­sa, ta­ko i isto­rij­skih či­nje­ni­ca ne­mo­gu­će po­is­to­vje­ti­ti ova dva do­ga­đa­ja. Da­lje je na­gla­sio da je Moj­ko­vac isto­rij­ska epo­pe­ja i po­nos Cr­ne Go­re, a da je Du­brov­nik, pa­ra­fra­zi­ram, ne­što što se ni­je smje­lo do­go­di­ti Cr­noj Go­ri. Ni­je za­o­bi­šao ni pre­mi­je­ra, re­kav­ši da je on i ta­da imao is­tak­nu­tu dr­žav­nu funk­ci­ju i da je za sve to znao. Pre­mi­jer je od­go­vo­rio krat­ko: „Ni­ti Moj­ko­vac, ni­ti Du­brov­nik, u tim tre­nu­ci­ma ni­su bi­li na­ci­o­nal­ni in­te­re­si Cr­ne Go­re“. Za Du­brov­nik je sa­op­štio da je to ini­ci­ra­no i da je vo­đe­no s dru­gog mje­sta, a za Moj­ko­vac da je po­slije nje­ga Cr­na Go­ra iz­gu­bi­la sa­mo­stal­nost. O du­bro­vač­koj ope­ra­ci­ji, rat­nim dej­stvi­ma, op­sa­di i bom­bar­do­va­nju Du­brov­ni­ka, sve je re­če­no i na­pi­sa­no. U po­čet­ku je bi­lo oprav­da­nje iz­re­če­no iz usta jed­nog vi­so­kog funk­ci­o­ne­ra, da je ta­da „vo­đen rat za mir”. Me­đu­tim, ka­da su se stra­sti smi­ri­le i ka­da je po­čeo po­li­tič­ki di­ja­log iz­me­đu dvi­je stra­ne, do­šlo je do iz­mi­re­nja i do iz­vi­nje­nja s naj­vi­šeg ni­voa cr­no­gor­ske vla­sti. Mi­slim da je to do­bro, ta­ko da da­nas ima­mo so­lid­ne me­đu­su­sjed­ske od­no­se. Ali ono što bo­li je­ste dis­tan­ci­ra­nje od ovih do­ga­đa­ja i pre­va­lji­va­nje na vr­hov­nu ko­man­du JNA, ko­ja je uisti­nu ima­la do­mi­nant­nu ulo­gu. Kad je ri­ječ o moj­ko­vač­koj epo­pe­ji, i tu je sve re­če­no i na­pi­sa­no. Opi­sa­ni su svi do­ga­đa­ji od po­čet­ka vo­đe­nja rat­nih ope­ra­ci­ja, du­ži­na i ši­ri­na fron­ta, ko­mand­ni ka­dar, broj ba­ta­ljo­na i voj­ni­ka, broj po­gi­nu­lih itd. Ono što je bit­no na­po­me­nu­ti, a u če­mu se sla­žu mno­gi isto­ri­ča­ri je­ste to da je Moj­ko­vač­ka bit­ka ima­la isto­vre­me­no dva za­dat­ka: od­bra­nu Cr­ne Go­re od Austro­u­gar­ske i obez­bje­đi­va­nje od­stup­ni­ce srp­skoj voj­sci pre­ma Grč­koj. Ne­ki, pak, sma­tra­ju da je ova ope­ra­ci­ja ima­la sa­mo ovu dru­gu ulo­gu što sma­tram ne­tač­nim. Cr­na Go­ra se jed­na­ko bra­ni­la i na Moj­kov­cu i na Lov­će­nu. Da ni­je ta­ko ne bi kralj Ni­ko­la an­ga­žo­vao i ve­li­ki broj voj­ni­ka za Moj­ko­vac. A upra­vo po­ra­zom na Lov­će­nu, Cr­na Go­ra je 21. ja­nu­a­ra 1916.go­di­ne pot­pi­sa­la, pr­vi put u svo­joj isto­ri­ji, ka­pi­tu­la­ci­ju. Da­kle, kralj Ni­ko­la je od­i­grao jed­nu dr­žav­nič­ku mi­si­ju na Moj­kov­cu bra­ne­ći Cr­nu Go­ru od oku­pa­to­ra i isto­vre­me­no jed­nu hu­ma­nu mi­si­ju, šti­te­ći od­stup­ni­cu brat­skoj srp­skoj voj­sci. A sa­da i tri pi­ta­nja ko­ja, po me­ni, pred­sta­vlja­ju sin­te­zu even­tu­al­ne ras­pra­ve o ovoj te­mi. 1.Da li je Moj­ko­vač­ka bit­ka bi­la na­ci­o­nal­ni in­te­res Cr­ne Go­re? 2. Da li je po­sle Moj­kov­ca Cr­na Go­ra iz­gu­bi­la ne­za­vi­snost? 3. Da li bi Cr­na Go­ra iz­gu­bi­la na­za­vi­snost i da se ni­je od­i­gra­la Moj­ko­vač­ka bit­ka? Na ova pi­ta­nja tre­ba da­ti od­go­vo­re. Ni­je do­bro u od­re­đe­nim isto­rij­skim tre­nu­ci­ma po­li­tič­ki kal­ku­li­sa­ti ovim zna­čaj­nim pi­ta­njem iz isto­rij­ske pro­šlo­sti Cr­ne Go­re. Tre­ba ga osvi­je­tli­ti sa svih mo­gu­ćih aspe­ka­ta i sa­mo isti­ni­to. Da­kle, po­sta­vio sam ova pi­ta­nja i ti­me dao okvir za ras­pra­vu. Bi­će si­gur­no raz­li­či­tih od­go­vo­ra od kom­pe­tent­nih, bi­lo da su u pi­ta­nju re­žim­ski ili oni dru­gi ana­li­ti­ča­ri. Moj stav je sle­de­ći- Moj­ko­vač­ka bit­ka je bi­la na­ci­o­nal­ni in­te­res Cr­ne Go­re. Ona se bra­ni­la, kao što sam na­gla­sio, i na Lov­će­nu i na Moj­kov­cu. Uz to ima­la je i hu­ma­ni­tar­ni ka­rak­ter. Ni­ka­kvi po­li­tič­ki in­te­re­si ne mo­gu po­mra­či­ti sla­vu moj­ko­vač­kih ju­na­ka, ni­ti ka­ko ka­že ve­li­ki pje­snik, ljud­sko ni­šta­vi­lo mo­že uda­ri­ti na oruž­je nji­ho­vo. Oni su odav­no obez­bi­je­di­li mje­sto me­đu le­gen­da­ma, pre­se­liv­ši se u vječ­nost. A na­rod­ni pje­snik za moj­ko­vač­ku epo­pe­ju ka­že; „Trag će vječ­no to kr­va­vi bi­ti, ko­me će se po­tom­stvo di­vi­ti i sla­vi­ti moj­ko­vač­ke go­re, do­kle Sr­bin po Bal­ka­nu ore''. Ne­ka je vječ­na sla­va i hva­la moj­ko­vač­kim ju­na­ci­ma. Moj­ko­vač­ka bit­ka ni­je uti­ca­la na gu­bi­tak ne­za­vi­sno­sti Cr­ne Go­re 1918. Na­i­me, od­mah po­sle nje, od­no­sno po­sle pot­pi­si­va­nja ka­pi­tu­la­ci­je, cr­no­gor­ska voj­ska je ras­pu­šte­na, na­sta­vljen je rat za oslo­bo­đe­nje u ko­me je Cr­na Go­ra uz po­moć sa­ve­zni­ka iza­šla kao po­bjed­nik. On­da se kra­jem 1918. de­si­la Pod­go­rič­ka skup­šti­na ko­ja je do­ni­je­la od­lu­ku o pri­sa­je­di­nje­nju Cr­ne Go­re Sr­bi­ji i uta­pa­nju u Kra­lje­vi­nu Sr­ba Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca. U le­gal­nost i le­gi­tim­nost nje­nih od­lu­ka ne že­lim da ula­zim, o to­me i da­nas, po­sli­je sko­ro 100 go­di­na, tra­ju ras­pra­ve. Isti je od­go­vor i na pi­ta­nje broj tri. Da­kle, Moj­ko­vač­ka bit­ka ni­je uti­ca­la na gu­bi­tak ne­za­vi­sno­sti Cr­ne Go­re. Jer dvi­je go­di­ne po­sle nje ima­li smo oku­pa­ci­ju, vo­dio se rat za oslo­bo­đe­nje što je sve bit­no uti­ca­lo da se pro­mi­je­ne sve­u­kup­ne ge­o­po­li­tič­ke pri­li­ke u re­gi­o­nu, kao i uti­caj ve­li­kih si­la ko­je su ta­da ima­le pre­sud­nu ulo­gu na Bal­ka­nu. Upra­vo one su htje­le jed­nu moć­nu dr­ža­vu na Bal­ka­nu. In­te­re­si Cr­ne Go­re, kao do­tad ma­le dr­ža­ve, za­ne­ma­re­ni su i sta­vlje­ni u dru­gi plan. Fa­vo­ri­zo­va­na je Sr­bi­ja.